Gde ljubav počinje, a gde se završava?

Imala sam ljubav kakvu sam mislila da nikada neću imati. Mislila sam da ljubav ne postoji, da su to bajke koje pišu zaluđenici. Mi smo se nekako slučajno našli i zavoleli, gotovo na prvi pogled, voleli smo se od samog početka, kao da smo godinama zajedno i kao da taj sjaj u očima delimo već dovoljno dugo. Skrojili smo svoju bajku, dosta dugo je razvijali, ali nismo imali sreće da to što smo imali skoro 900 dana sačuvamo od drugih ljudi. Došli smo do tačke da se svađamo bez razloga, prošli smo to. Došli su problemi i njih smo sa lakoćom prošli. Naravno, svako savršenstvo neko jednom mora da uprlja, pa su se dosta njih mešali, hteli da nas razdvoje jer smo mladi i ne treba nam vezivanje. Društo, roditelji… Ali znate šta, i to smo prošli!
I onda je došla ta tačka da jednostavno to savršenstvo više nije bilo to, ono što smo stvorili nestajalo je polako zbog gluposti, zbog sitnica. Što zbog mojih nekih gluposti, bezpotrebnih svađa, mojih briga oko sitnica(svaka devojka to radi sigurna sam!), i mog oštrog i nikada pogrešivog instikta. Tako i zbog njegovih stvari koje je voleo da prećuti, nije ništa veliko bilo u pitanju, ali je opet to bilo nešto što povredi. Vodila sam se tome da ako ja ružno ne radim tebi, nemoj ni ti meni. On se takođe vodio tome, ali ne uvek, nekada. Sitnice su bile dovoljne da me izbace iz takta, kao i svaku devojku sa očekivanjima, zar ne? Bilo je logičnije prećutati nešto, nego da se nerviram. A da li si se nekada ljubavi, zapitao posledica kada saznam da si nešto želeo da prećutiš? Mene to boli, jer nisam radila takve stvari tebi… Počeo je da se glupira, jesam i ja sam bila takva, ali ne uvek, on je poslednjih nekoliko meseci bio veoma čudan i veoma ružno raspoložen. Davao mi je povoda za svađu, za ljubomoru. Svađali smo se zbog gluposti, i onda kad sam trebala da popustim ja nisam, jer više mi nije bilo svejedno što ću nešto da istrpim. Plakala sam. Mnogo toga sam pretrpela, samo da se ne bi svađali, a to mi je na kraju i došlo glave…Naravno, već sam znala šta sledi unapred. Možda sam zbog svog tog straha i bola koji sam već tad osećala, možda sam zato i preterivala. Možda. Sigurna sam sad, da sam zbog toga ubrzala njegove želje i namere. Počela sam i da gušim da budem dosadna, ali to je sve bilo sa razlogom. Strah je preovladao i to je to. Zbog tog straha i bola sam samo ubrazala proces, i eto..došlo je do ovoga da nema više nas… Ohladio se od mene, zasitio se, želeo je nešto novo…Razumem ga. Ali ne razumem samo jedno: Taj način na koji je raskinuo sa mnom, način na koji mi je rekao sve to, toliko ledeno i bez ijedne emocije, bez nečega utešnog. Ništa. Jako me je zabolelo to što sam pročitala i još više razočaralo. Nadam se samo ljubavi, da ćeš biti sećan pored nekog više nego što si bio pored mene. Ne krivim te, ni za šta. Razumem te, zaista. Budi srećan, budi voljen. I želim ti da voliš kao što sam ja tebe! Tada ćeš valjda shvatiti što ti nisam rekla mnoge stvari posle ovoga što si uradio. Tvoje mače.

senke
Nemam ništa posebno o sebi da kažem. Volim životinje, volim da pišem, emotivna sam previše. Nekada imam dosta inspiracije, nekada apsolutno ne mogu jednu reč da napišem, ali dobro to je normalno. Inače ovo mi je treći profil na ovom blogu, prva dva sam obrisala iz nekih svojih ličnih razloga. I tako...Šta god vas interesuje možete da me pitate u privatnim porukama. Pa onda, to je to, čitamo se :)

Komentariši